Šupljikavost lišća voćaka
Šupljikavost lišća voćaka (Stigmina carpophylla) ima širok areal rasprostranjenosti. Najveće štete patogen pričinjava koštičavim vrstama voćaka, posebno breskvi, kajsiji i trešnji. Štete nastaju usled propadanja lišća i smanjenja njegove fotosintetske aktivnosti, sušenja mladara i gubljenja tržišne vrednosti plodova.
Simptomi bolesti se javljaju na lišću, plodovima i mladarima. Na lišću se uočavaju sitne (3-10 mm) okrugle i crvenkaste pege, oivičene jednom zagasitom linijom i hlorotičnim oreolom. U okviru pega lisno tkivo izumire, suši se i ispada, zbog čega lišće postaje šupljikavo. Zbog toga je ova bolest još poznata i kao sačmavost ili rešetavost lišća. Pri kasnim infekcijama zahvaćeno lisno tkivo ne ispada i javlja se samo simptom pegavosti. Broj pega na jednom listu može biti veliki, često više desetina. Jako obolelo lišće se suši i opada, zbog čega stablo ogoli još tokom leta. Pri oboljevanju lisnih drški, takođe, dolazi do opadanja lišća i ogoljavanja voćaka.
Simptomi na plodovima u velikoj meri zavise od vrste voćke. Na mladim plodovima, naročito kajsije, primećuju se sitne tamne crvenkaste pege, veličine 2-3 mm. Sa porastom ploda tkivo u okviru pega hipertrofira i nastaju sitne kraste ili bradavice mrkocrvene boje, zbog kojih je bolest poznata i kao šugavost plodova. Kod ovakvih plodova ne dolazi značajnog smanjenja njihove težine i pogoršanja kvaliteta, pogotovu ne pri kasnim infekcijama, ali je značajno umanjena njihova tržišna vrednost.
U mezokarpu plodova kajsije i breskve, ispod pega ili krasta formira se plutni sloj ,kojim se izoluje patogeni onemogućava njegovo dublje prodiranje.
Međutim, kod višnje i naročito trešnje, ispod pega se ne formira plutni sloj, zbog čega patogen prodire do samih koštica. Oboleli mezokarp puca i nastaje levkasto udubljenje, kroz koje se vidi koštica. Zbog naseljavanja oštećenog mezokarpa različitim saprofitskim gljivama zreli plodovi brzo trunu i gube svaku upotrebnu vrednost.
Na mladarima nastaju pege slične onima na lišću i to najčešće u blizini pupoljaka. Kasnije, ispod pega tkivo kore nekrotira i javljaju se ulegnuća. Zahvaćeni mladar nastavlja sa porastom, zbog čega nekrotirano tkivo puca i nastaju sitne rak-rane iz kojih često ističe smola. Vremenom, pege se proširuju i ponekad mogu prstenasto da zahvate mladar, što dovodi do njegovog sušenja. Na granama breskve mogu se javiti hipertrofirane zone prečnika do 10 cm. Pri vizuelnom određivanju bolesti treba imati u vidu da slične simptome na mladarima izazivaju i druge gljive. Oboleli pupoljci postaju tamnomrki, suše se i iz njih često curi smola. Iz zaraženih cvetnih pupoljaka micelija zahvata cvasti, koje se suše i ne daju rod.
Mere zaštite Osnovna mera zaštite je uklanjanje suvih mladara i grana, kao i onih sa rak-ranama pri rezidbi i njihovo uništavanje. Plavo prskanje preparatima na bazi bakra tokom jeseni (po opadanju lišća) i bakrom i uljem pred kraj zime (pred bubrenje pupoljaka) daje dobre rezultate u suzbijanju S. carpophila.
Tokom vegetacije sa 1-2 prskanja, odmah nakon precvetavanja i 2-3 nedelje posle predhodnog, može se postići dobra zaštita.
dipl. ing. Ružica Đukić
Preparati: Mankogal80, Dithan, Polyram, Merpan…
Obično se vreme tretiranja tokom vegetacije poklapa sa pojavom insekata tipa vaši, pa je potrebno u ove tretmane dodati i neki insekticid. Primer je tretman u precvetavanju.
Vreme zaštite se takođe poklapa i sa zaštitom protiv pegavosti (kožičavosti, kokomicesa) lista višnje i trešnje – Blumeriella jaapii (coccomyces hiemalis) pa pročitajte i o tome i iskombinujte preparate. Zaštita protiv obe ove bolesti kao i insekata tokom vegetacije je prvi put kod zaštite u precvetavanju.