Potrošnja hranjivih supstanci u zasadima drvenastih voćaka u rodu zavisi od mnogih činilaca a pre svega od vrste, sorte i podloge, gustine zasada, visine prinosa, starosti voćnjaka i drugo.

Za normalan život voćaka neophodno je 16 biogenih elemenata:

ugljenik(C), kiseonik(O), vodonik(H), azot(N), fosfor(P), sumpor (S), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg), gvožđe (Fe), bor (B), cink (Zn), mangan (Mn), molidben (Mo), bakar (Cu) i kobalt (Co).

Pre unošenja dodatnih količina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemljištu.

Unošenje većih količina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno povećava troškove proizvodnje, a može dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksičnosti i nedostataka nekih drugih elemenata.

Kalcijum-karbonat

Ovaj sastojak zemljišta ima značajnu ulogu kod primene organskih i mineralnih đubriva. On utiče na dejstvo unetih đubriva, i direktno i indirektno, jer svojim prisustvom utiče i na promenu pH-vrednosti. Njegovo prisustvo u zemljištu ima poseban značaj u primeni fosfornih đubriva i nekih mikro elemenata. On često ograničava proizvodnju, izazivajući nedostatak nekih neophodnih mikroelemenata (gvožđa, cinka i dr.). Takođe višak kalcijum-karbonata štetno deluje na pristupačnost kalijuma voćkama jer smanjuje njegovu aktivnost u zemljištu.

Prema sadržaju kalcijum-karbonata, zemljišta se grupišu u četiri grupe:

– beskarbonatno (0%)

– slabo karbonatno (0-5%)

– srednje karbonatno (5-10%)

– jako karbonatno (>10%)

Za voćarsku proizvodnju pogodnija su zemljišta sa što manjim sadržajem kalcijum-karbonata.

Reakcija zemljišta ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i drugo. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je, pre svega, visokim sadržajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta.

Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su po deljena u pet grupa:

– alkalna >7,20 pH

– neutralna 6,51-7,20

– slabo kisela 5,51 – 6,50

– kisela 4,51 -5,50

– jako kisela <4,50

Optimalne pH vrednosti za uspevanje pojedinih voćnih vrsta su:

– jabučasto 5,2-7,7

– koštičavo 5,7-7,7

– jezgrasto 6,0-7,0

– jagodasto 5,1-6,5

Voćne vrste bolje uspevaju na zemljištu sa slabo kiselom do blago alkalne reakcije.

Niska pH vrednost može biti prirodna osobina zemljišta ili posledica stalne primene kiselih azotnih đubriva. U starijim voćnjacima pH je niža zbog primene đubriva kisele reakcije.

Humus je značajan sastojak zemljišta, jer predstavlja izvor hranljivih materija i faktor za očuvanje plodnosti zemljišta. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranljivi elementi. Koloidi humusa apsorbuju većinu hranljivih elemenata i postepeno ih stavljaju biljkama na raspolaganje. Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. U prirodnim uslovima biljke iz humusa koriste 100% azota, 50-60% fosfora, 85% sumpora, i veći deo bora i molidbena. Prema njegovom sadržaju, u oraničnom sloju, zemljišta su grupisana u tri grupe:

– peskovita visok >2.5, srednji 1.0-2.5, nizak <1.0,

– ilovasta visok >4.0, srednji 1.5-4.0, nizak <1.0

– glinovita visok >5.0, srednji 2.0- 5.0, nizak <2.0.

Azot

Prema sadržaju ukupnog azota zemljišta su podeljena u tri klase:

– siromašna do 0.10 % N

– srednje obezbeđena 0.10-0.20 % N

– dobro obezbeđena >0.20 % N

Reakcija zemljišta ima malu važnost za rastvorljivost nitratnog i amonijačnog azota, pošto su i jedan i drugi oblik jako rastvorljivi kroz čitavu pH skalu.

Fosfor i kalijum

Grupisanje zemljišta na osnovu sadržaja biljkama pristupačnog fosfora i kalijuma je od neprocenjivog značaja za primenu fosfornih i kalijumovih đubriva. Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava optimalni nivo lako pristupanog fosfora u voćarskoj praksi, iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100 mg zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta.

Međutim, optimalni nivoi se ne mogu dati jednom brojkom. Oni zavise od niza činilaca (mehaničkog sastava i pH vrednosti, sadržaja CaCO3, te ostalih hemijskih i fizičkih osobina zemljišta, što se pri njihovom tumačenju mora uzeti u obzir. Najoptimalniji uslovi rastvorljivosti fosfora u zemljištu je pH 6,5-7,5. Smanjenje reakcije ispod pH povećava količinu gvožđa i aluminijuma u rastvoru koji grade nerastvorljive fosfate. Kada je koncentracija gvožđa i aluminijuma visoka nastaju bazični fosfati Fe i Al koji su još nerastvorljiviji. U zemljištu alkalne reakcije koje sadrži natrijum rastvorljivost fosfora se povećava usled nastajanja rastvorljivih Na-fosfata.

 

Pročitajte dalje prilog o osnovama ishrane voćaka, kao i o osnovama đubrenja voćaka.