Voćarski savetnik je za Vas napravio programe zaštite voća. Programi su redukovani, prilagođeni svima koji vole da što manje koriste pesticide, takođe gde god je moguće navešćemo organsku zamenu pesticidima.

Ovo je jedini internet sajt na kojem ne samo što možete videti spisak tretmana, već za svaki tretman imate već napravljen detaljan prilog o tome zbog čega uopšte i radite taj tretman. Kada naučite zašto se nešto radi i koji su simptomi problema koje želite da sprečite, na pravom ste putu da naučite da i sami prepoznajete simptome i delite znanje dalje.

Vodite računa o pravilnoj zaštiti prilikom korištenja hemikalija. Takođe, vodite računa da te hemikalije padaju na zemlju i zagađuju zemljište i sve što na njemu raste, možda u blizini voća gajite povrće ili vam se životinje hrane travom koja raste oko tog voća.

Naročito obratite pažnju i na karencu koja je deklarisana na preparatu, to je period nakon tretmana koji je potreban da prođe da bi se voće moglo smatrati bezbednim za upotrebu, što ne znači da u njemu i dalje nema ostataka pesticida, već su oni u okviru zakonom propisane granice za bezbednu upotrebu.

Početak kalendarske godine polako nagoveštava početak radova u voćnjaku. Prvo šta se radi je preventivna zaštita voćaka od bolesti lista, ploda i razvoja insekata. Tačnije, prvo je poželjno uraditi rezidbu voćaka pa tek onda zaštitu, jer se na taj način štedi na količini preparata, zaštita je kvalitetnija, a i dezinfikuju se deblji preseci.

Ovo je uz jesenje plavo prskanje bakrom najbitnija zaštita od svih, pa se nikako ne treba preskočiti.

Voće se treba dobro okupati kombinacijom parafinskog ulja i bakra. Bakar ima funkciju fungicida tj služi protiv gljivičnih oboljenja, dok je ulje insekticid i akaricid.

Manje zahtevno voće možemo zaštititi i samo bakarnim preparatom! Voćke treba pregledati pa ako ne vidimo bele naslage koje upućuju na štitaste vaši, jajašca i slično, možemo koristiti samo bakar i tako značajno uštedeti na trošku za preparate.

Ulje moramo koristiti kod problematičnih voćaka kao što su jabuka, kruška, dunja… odnosno kod voćaka koje su podložne napadima raznih insekata, pogotovo onih koji polažu jaja na stabla (smotavci, kruškina buva, grinje…). Kod tih voćaka je poželjno dodati i neki insekticid.

Možete sami napraviti smešu ili kupiti gotov preparat. Ako sami pravite smešu, proverite koja je količina bakra po kilogramu, odnosno količina ulja u litri preparata i koja se količina preporučuje. Okvirno je to oko 30-50 grama bakarnog preparata i 200-300 mL ulja na 10 litara vode. Znači da vam na 100 litara vode treba 300-500 grama bakarnog preparata i 2-3 litre ulja. Opet napominjem, zavisi od količine materije u preparatu. Plavog ulja ide tačno 2-3 litre na 100 litara vode.

Od fungicida na bazi bakra na tržištu možete naći: Funguran, Bakaroksihlorid50, Cuprozin, Cuproxate, Cuprablau, Bordovska čorba itd

Od insekticida na bazi parafinskog ulja možete naći: Galmin, Letol, Belo ulje, EOS, Ogriol.

Gotove smeše: Plavo ulje, Crveno ulje, Modro ulje.

Od gotovih smeša moja preporuka je Plavo ulje zbog dovoljne količine bakra, čak i veće nego u Crvenom ulju. Ipak, više preporučujem da sami napravite smešu jer za isto novaca napravite preparat sa većom koncentracijom bakra, ili sa isto bakra kao u gotovim preparatima vas košta manje.

Vreme primene: Februar – Mart. Pre nego pupoljci mnogo nabubre, ako su u toj fazi može se desiti da ih bakar spali.

Kovrdžavost lista breskve je najopasnija bolest breskve i nektarine koja ugrožava kako rod tako i samo stablo.

Pod pretpostavkom da ste radili i jesenje plavo prskanje bakrom pri opadanju lista jesenas kao i prvo ove godine bakrom i uljem, sledeća zaštita vam je upravo ova.

Za bilo koje drugo voće ova zaštita je nepotrebna, može se desiti na bademima i retko kad na kajsijama, ako imate badem možda nije loše da odradite, ipak su od badema i veliki prihodi pa zašto razmišljati.

Preparati koji su se pokazali odlično, redom: Ziram, Dakoflo, Bravo, Karbamat.

Vreme primene: Faza pojave zelene tačke na pupoljku.

Plamenjača vinove loze napada sve zelene delove vinove loze: lišće, mladare, cvet i cvasti, peteljke, mlade bobice i vitice.

Na lišću se simptomi bolesti najpre poljavljuju u proleće u obliku žućkastih pega, koje opažamo na licu lista u različitim veličinama i nejasnim konturama. Pege podsećaju na uljane fleke na hartiji. U optimalnim uslovima za razvoj parazita – noćne temperature iznad 12 stepeni Celzijusa i 90% relativne vlažnosti vazduha – na naličju lista sa suprotne strane od uljastih pega poljavjuju se karakteristične bele prevlake koje predstavljaju mnogobrojne konidiofore sa konidijama gljive. Posle pojave belih prevlaka na naličju lista počinje tkivo lista da odumire i poprima mrku boju. U povoljnim uslovima broj pega se povećava, posle fruktifikacije dolazi do odumiranja i otpadanja lista. Sasušeno lišće izgleda kao da je spaljeno i tako je bolest dobila i ime-plamenjača. U slučajevima velike zaraze, ceo vinograd izgleda kao spaljen i lišće prevremeno opada a to ima negativne posledice na razvoj grožđa i na sazrevanje lastara.

Cvet – može biti zaražen, čak i pre nego što se otvori, tako se suši i propada. Sporonosni organi parazita se pojavljuju na plodniku tučka u vidu beličastog paperja.

Plodovi – zaraza plodova može biti ostvarena od momenta zametanja pa do pojave šarka. Vreme precvetavanja je najosetljiviji stadijum za zarazu od plamenjače. Ako u tom periodu imamo veoma povoljne uslove za razvoj plamenjače može cela berba da bude kompromitovana. Opasnost direktnih zaraza na bobicama postoji sve dok su na pokožici razvijeni stomini otvori. Razvijene bobice pak mogu da budu zaražene preko peteljke, u tom slučaju gljiva se razvija u unutrašnjosti bobice, koja dobija tamno mrku boju, smežura se i suši. Konidiofore i konidije se poljavljuju mestimično samo na peteljkama.

Mladari – naročito vrhovi mogu biti zaraženi,tamo se posle završetka inkubacije pojavljuje se beličasta navlaka od konidiofora i konidija. Kasnije mladari dobijaju mrku boju i suše se. Zaraza mladara je naročito može da bude opasna za prporišta i mlade vinograde.

Pepelnica može inficirati sve zelene organe (lišće, peteljke, mladare, cvasti, peteljke grozda, bobice). Hranjive materije apsorbuje samo iz epidermalnih ćelija, a površinsku miceliju s konidioforima i konidijama (oidijama) daje napadnutim organima karakterističnu pepeljastu prevlaku.

List – simptomi se prvo javljaju na lišću, na kome se stvaraju jače ili manje pepeljaste pege. Lišće može biti zaraženo u svim fazama bez obzira na starost. Parazit se razvija kako s lica tako i s naličja lišća. U proleće se na licu javlja neprimetno tamnozelena boja koja ukazuje na prisustvo parazita. Kasnije se razvija beličasta, brašnasta kolonija koja je beličasta sa lica i sivkasta sa naličja. To je micelija sa konidioforama i konidijama. Zaraženo lišće se okruti i deformiše.

Lastari – bivaju zaraženi dok su zeljasti, pre zdrvnjavanja. Posle zdrvenjavanja na njima se uočavaju mrke ili crvenkaste zone, pojedinačne ili povezane, sa karakterističnim končastim ivicama. Zeljasto tkivo lastara postaje zagasito, što ometa sekundarno debljanje. Vrhovi zaraženih mladara se često suše. razvoj bolesti na listu i lastarima je manje štetan nego na grozdovima.

Cvetovi – su ređe zaraženi pre oplodnje. Beličasta navlaka se razvija na zahvaćenim cvetovima, što dovodi do njihovog sušenja i propadanja. Gljiva se dalje razvija na šepurini, a simptomi su slični kao na lastarima.

Bobice – od napadnutih organa, najveće štete izaziva na bobicama grožđa. Bobice su osetljive na pepelnicu od zametanja do promene boje (šarka). Kod jakih zaraza izgledaju kao da su posute pepelom. Zaražene bobice u stadijumu aktivnog rasta pucaju sve do semenki. Raspuknute bobice se sasuše i propadaju. Napad pepelnice na bobice koje prestaju sa rastom čini ekonomske štete samo na belim stonim sortama, jer dolazi do razvoja površinske mrežaste nekroze. Zrele bobice više ne podležu napadu parazita.

Grožđani moljci jače napadaju vinograde u kojima je provetrenost slaba zbog gustine zasada, prevelike bujnosti, smera redova i slično. Iz tog razloga i sve agrotehničke mere koje pogoduju strujanju vazduha u zasadu smanjuju napad moljca.

Gusenice prve generacije se lako zapažaju na cvetovima. Ispiljene larve ubušuju se u pupoljke, cvetove, tek zametnute plodove uz stvaranje paučine. U toku razvoja jedna gusenica može da ošteti i do 30 zametaka. Pojedini delovi grozdova se često osuše.

Larve druge generacije se hrane na zelenim bobicama. Do kraja razvoja larva uništi do 9 bobica. Gusenice treće generacije se ubušuju u zrele bobice, koje vremenom potamne i u suvo vreme opadnu. U vlažno vreme se razvije Botrytis na grozdovima. Do kraja razvoja jedna larva uništi do 4 zrele bobice.

Žuti grožđani moljac pravi slične, ali daleko manje štete od pepeljastog moljca. Žuti moljac živi na približno isti način kao pepeljasti, samo ima dve jasnije određene generacije. Proletnja se obično javlja pre pepeljastog moljca. Leptiri lete noću i rado idu na svetlost. Način oštećenja grozdova je isti kao kod pepeljastog moljca. Letnja generacija se javlja tokom jula i avgusta. I prezimljavanje je kao kod pepeljastog moljca, samo što su čahurice prljavo bele, jer su u njih upredeni delovi raznih materija.

Gusenice prve generacije napadaju cvet loze i zapredaju ga.

Gusenice druge generacije oštećuju zelene bobice grožđa na način da ulaze u njih i iznutra ih izgrizaju tako da ponekad ostane samo semenka.

Gusenice treće generacije napadaju već skoro zrele bobe grožđa. Njihov napad omogućuje zarazu i pogoduje širenju sive plesni (Botrytis).

Bolest je prisutna kako u evropskim vinogorjima tako i u našoj zemlji. Dobija na značaju sa intenzivnijom upotrebom sistemičnih fungicida i ređim tretmanima preparatima na bazi bakra, gušćim sklopom biljaka i intenzivnijom prihranom.

Simptomi bolesti se javljaju kako na lastarima tako i na listu a u nekim slučajevima bolest može da zahvati i višegodišnje delove čokota. Najlakše ih prepoznajemo u proleće jer je kora obolelog lastara sivo-bele boje a u njoj se nalazi veliki broj crnih tačkica. Često je takav lastar tanji od zdravog a sa njega se kora lako odvaja. U vinogradu se bolest javlja prvo na pojedinačnim čokotima pa se kasnije širi na ostale u zasadu i u slučaju ne preduzimanja mere zaštite bolest se širi i na starije lastare i višegodišnje delove čokota. Takvi čokoti kržljaju i daju male prinose lošeg kvaliteta. Na listu se javljaju crne pege oivičene žutom bojom a često dolazi i do deformacije i cepanja liske.

Kod jačeg napada problem se može javiti kod rezidbe, u smislu koji lastar treba ostaviti za luk. Ako se ostavi zaraženi lastar često se desi da poteraju samo krajnji pupoljci a oni u osnovi ne, tako da se porast loze sve više udaljava od osnove čokota.

U toku vegetacije dolazi do infekcije novih lastara najčešće između 2. i 3. kolenca gde se javljaju kraće ili duže nekroze plavo-smeđe boje, nešto udubljene, koje se šire i spajaju i mogu u potpunosti okružiti mladi lastar. Međutim gljiva se ne širi dublje u tkivo već ostaje na površini. Gljiva prezimljava u zaraženom lastaru i opalom lišću. U proleće se piknidi pojavljuju iz epidermisa ili kroz pukotine kore. U vlažnim uslovima piknidi bubre i iz njih se javljaju spore koje vrše infeciju mladog tkiva lastara.Razvoju bolesti pogoduju dugi kišni periodi i prohladno vreme.

Na mladom lišću po obodu se javljaju uglaste krupne pege, koje se šire prema osnovi liske zahvatajući prostor između lisnih nerava.

Kod belih sorti pege su žute a kod crnih sorti crvene do crvenobraonkaste. Srednji deo pega nekrotira i postaje tamnocrven, zbog čega pege, odnosno oboleli delovi liske, izgledaju kao vatrom sprženi. Na listovima pri završetku porasta, ili na onima koji su prestali da rastu, javlja se veći broj sitnih pega. Intenzivne zaraze su na donjih šest, a ređe i na prvih 12 listova. Oboleli listovi prevremeno (krajem proleća) opadaju. Veliki gubitak lisne mase može dovesti do zastoja u porastu čitavog čokota, ili lastara i grozdica, a ponekad i do osipanja grozdica ili pak sušenja. Obolele cvasti kao i bobice nekrotiraju i suše se.

Parazitna gljiva se održava u opalom lišću. U proleće, a ređe i u jesen, na opalom lišću, duž nerava, parazit formira apotecije žućkaste boje i prečnika oko 0,6 mm. Askospore koje se formiraju u apotecijama po oslobađanju raznosi vetar i one obavljaju zaražavanje. Lišće postaje osetljivo kada dostigne prečnik od oko 5 cm. Posle određenog razvoja u lisnom parenhimu parazit prodire u sprovodne sudove i zapušava ih. Zbog toga se zahvaćeni delovi liske suše.

Parazit se naseljava u grozdiće vrlo rano, odmah posle cvetanja. Međutim, u tom periodu on je saprofit, jer živi na grozdiću na mrtvim odbačenim ostacima cvetova (prašnici, kapice). Ovi ostaci se zadržavaju u grozdićima (ako je loše vreme, slabo se „čiste“) i gljiva se naseljava na njih. To se ne vidi, ali je bitno da je gljiva prisutna u grozdićima koji nastavljaju da rastu. Tek kasnije kada se grozdići zatvore, gljiva postaje parazit i prodire u peteljke, peteljčice i bobice. Pred zrenje dolazi faza „sive“ plesni koja se lako uočava. Međutim, početak plesni je naseljavanje gljive na ostacima cvetova nakon cvetanja.

Simptomi: U rano proleće mogu biti inficirani mladi pupoljci koji potamne i osuše se. Takođe i cvet može biti zaražen, a zatim i da se osuši. Na ovaj način se stvaraju rehuljavi grozdovi. Najznačajniji simptomi su u periodu od šarka do berbe. Kod belih sorti se na bobicama pojavi pega otvoreno-mrke, a u crvenih sorti crvenkaste boje.

Na lastarima siva trulež izaziva izbeljavanje kore, koja se razlikuje od simptoma koje izaziva eskorioza u boji ( žući lastari) i može biti napadnut gornji deo lastara.

Najkarakterističniji su na bobicama u vreme zrenja grožda. Na bobicama se pojavljuje sivo-mrka plesan, od koje se pokožica razmekšava i lako skida. Parazit brzo obuhvata ceo grozd i prelazi na susedni. U vlažnim uslovima, napadnute bobice prekriva siva, buđasta navlaka. Oboleli grozdovi mogu biti i slepljeni. Zahvacene bobice vrlo brzo propadaju (2-3 dana). Ako u vreme zaraze nastupi suša napadnuti grozdovi se mumificiraju.

U slučaju suvog i lepog vremena od šarka do berbe, na groždu može da se razvije tzv. „plemenita trulež“. Oštećena pokožica ploda omogućava pojačanu transpiraciju, što dovodi do povećanja koncentracije šećera i pojačane sinteze nekih aromatičnih materija. Kod ove truleži nema buđaste navlake, već se bobice malo sasušuju, pa su grozdovi izgleda suvarka. Od ovakvog grožđa se dobija kvalitetno vino, dok je od plesnivog grožda vino bez boje, lošeg ukusa i kvaliteta.

Rutava buba (Tropinota hirta) je insekt koji se hrani prvenstveno cvetom voća, korova, cveća, povrća, strnih žita i ostalog, a u nedostatku hrane jede i listove mladih voćaka.

Rutava buba, tokom godine, razvija jednu generaciju i prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. U našim klimatskim uslovima se pojavljuje u martu/aprilu.

Problem borbe sa rutavom bubom je što je ona insekt a ne smemo se protiv nje boriti insekticidom jer ugrožavamo pčele, praktično imamo problem što one napadaju cvet a pčele ga oplođavaju pa ne smemo koristiti insekticide.

Jako je važno voditi računa o zaštiti pčela, više o tome možete pročitati ovde.

Kao najbolji način borbe protiv ove napasti se pokazalo sledeće:

– plave posude napunjene vodom u kojoj se bube udave

– aroma jagode (deterdžent ili veštačka aroma, voćne bombone, bronhi bombone)

– posude postaviti po obodu voćnjaka, ako postoji i šuma ili rastinje u blizini, onda na tu stranu

– odložiti obradu zemlje protiv korova jer se buba hrani korovima i maslačkom pa ostaviti korov da procveta i da je odvlači od voća

– saditi namenski kulture koje cvetaju u vreme kada i voće a to su uljana repica i facelija

– ulovljene bube prosuti oko voćaka jer se veruje da miris uginulih jedinki odbija druge da dolaze

– zemljište plitko obrađivati da bi se uništila imaga

– korištenjem korisnih nematoda (Beneficial Nematodes), to su mali mikroskopski crvi koji se ubušavaju u imaga buba i tako ih uništavaju