U nastavku možete pogledati hronološki redosled formiranje uzgojnog oblika vaza, od momenta sadnje, preko letnjih i prolećnih rezidbi.

1. Formiranje oblika krošnje nakon sadnje

2. Formiranje vaze – nakon sadnje

3. Formiranje vaze – prva letnja rezidba

4. Formiranje vaze – druga godina, proleće

5. Formiranje vaze – druga godina, prolećna nakon rezidbe

6. Formiranje vaze – druga godina letnja rezidba

7. Formiranje vaze – treća godina proleće

8. Formiranje vaze – treća godina, letnja rezidba

9. Formiranje vaze – četvrta godina, proleće

Par nedelja nakon svake rezidbe možete uraditi korekciju rezidbe rukama bez makaza, kako se to radi pogledajte u prilogu Ručna korekcija rezidbe

Jedan od metoda za povijanje grana pročitajte u prilogu Povijanje grana čačkalicama.

Ako nemate grane na odgovarajućem mestu, a imate pupoljke, pročitajte kako da naterate te pupoljke da iz njih bujno izraste grana u prilogu Poluprstenovanje pupoljaka.

Zanima vas kako da počnete sa tek posađenim sadnicama? Gde prekratiti, koje pupoljke ostaviti, kako formirati krošnju? Evo detaljnog priloga vama u pomoć, pogledajte video snimak i pročitajte uputstvo u nastavku da steknete jasniju sliku.

Vitki vretenasti žbun (vitko vreteno) je konična (kupasta) kruna sa vertikalnom centrainom produžnicom (vođicom), po kojoj su spiralno raspoređene slabije bujne rodne i nerodne grane, koje su idući od osnove ka vrhu sve kraće, dok se između njih mogu nalaziti kratke rodne grančice i slabiji mladari.

Razlika između vitkog vretena i vretenastog žbuna je u tome što je vitko vreteno slabije bujnosti (visina voćke 2 – 2,5 m), užeg oblika (prečnik osnove krune 1 – 1,6 m) i nema jake skeletne grane koje karakterišu vretenasti žbun. Kao podloga za jabuku koristi se uglavnom M 9 i M 27 za bujne sorte (džonagold i melroz), a u manjoj meri M 26, MM 106 i MM 104 – koje mogu da se koriste za slabo bujne sorte jabuke (tipa ajdareda) i sper tipove. Za sorte krušaka (prednost dati Vilijamovki i Krasanki) kao podloga koristi se neki klon dunje – bilo MA, Ča 7, R5 ili BA 29 ilijoš bolje dunja MC, najkržljavija podloga za krušku.

Posađene sadnice se pred početak vegetacije skrate na 75 – 90 cm iznad zemlje (zavisno od bujnosti sorte) i vezuju za naslon. Važno je napomenuti da se kod sadnica sa prevremenim grančicama prekraćivanje vrši na 30 cm iznad poslednje dobro razvijene prevremene grančice.

Iz pupoljaka na voćkici izbiće mladari. Kada oni, a posebno pri vrhu, dostignu dužinu od oko 10 cm, ostavi se samo vršni, a dva do tri ispod njega uklone se do osnove, zbog konkurencije. Istovremeno treba ukloniti i sve mladare izbile od zemlje pa sve do 40 cm visine, odakle počinje krošnja voćke, odnosno žbun. Ukoliko su ostali mladari na centralnoj osi gusti, valja ih prorediti, pri čemu se nastoji da oni koji ostanu budu spiralno raspoređeni. U toku maja – juna ostavljeni mladari se razvode pod uglom 60 – 65° ili u horizontalan položaj ili blago nadole. U prvoj fazi (mladari dugi 10 – 15 cm i još nelignificirani) razvođenje se vrši štipaljkama, čačkalicama ili odbojnicama, a u drugoj fazi ako ima bujnih lastara, onda i malim tegovima od betona sa štipaljkama. Ukoliko se prva intervencija izvede na vreme, efekat je vanredno dobar jer letorast dobija otvoren ugao (i do 90°), čime se potencira i formiranje rodnih pupoljaka, pa otud rod već u drugoj godini.

U proleće druge godine po sađenju nastavlja se s obrazovanjem oblika. Tom prilikom se vođica odnosno vršna produžnica ne skraćuje, već se ostavlja onakva kakva je. Jedino, ako je suviše bujna (80-90 cm), onda se skraćuje na 70-80 cm. Daleko je bolje ako se vodilica ukloni i prevede na pavodiiicu (konkurenciju vodilici), da bi se dobilo krivudanje centralne produžnice, radi boljeg obrastanja rodnim grančicama po celoj dužini. Takođe, u toku vegetacije kao i u prvoj godini se izbacuju mladari koji konkurišu produžnici (vođici), kao i oni koji konkurišu produžnicama na prvim ramenim granama koje su ostavljene u prošloj godini. Uspravno rastući letorasti se uklanjaju ili povijaju ukoliko ih nema dovoljno na prvim ramenim granama. U ovoj godini neke sorte jabuka i krušaka doneće malo roda. Stoga treba voditi računa da se slabije mlađe voćkice ne opterećuju mnogo rodom.

U proleće treće godine po sađenju vođica se ne skraćuje ili prevodi na pavodilicu (ukoliko je bujna), uklanjaju se samo letorasti uspravnog porasta (na centralnoj produžnici i bočnim granama) i oni u sredini koji krošnju čine suviše gustom. Ostali letorasti se ne skraćuju, već se samo produžnice bočnih grana prevode na horizontalne letoraste, a kod bujnih sorti u donjih skeletnih grana vrši se izolacija vršnog letorasta i blago povijanje. U toku vegetacije uklanjaju se mladari koji rastu uspravno ili ako ih nema dovoljno, razvode na zeleno kako je već opisano. Važno je da idući od osnove ka vrhu skeletne grane budu sve kraće, kako bi kruna zadržala koničan oblik.

U četvrtoj godini vođica se prevodi na slabiju bočnu granu i vrši se uklanjanje svih bujnih letorasta i starijeg drveta (grana) na patrlj pogotovo iz donjih delova krune. Idući nagore, skeletne grane se ostavljaju sve kraće kako bi se zadržao koničan oblik, ali se ipak vodi računa da se popuni prostor između voćaka u redu. Kod bujnih sorata izbacivati grane sa izrazito oštrim uglom, a ostale povijati. Počev od ove godine rezidba se obavlja na rod.

autor Stanko Nekić, dipl.ing.

“Rezidba i zaštita kontinetalnih voćaka”, Svilajnac 2010

Poluprstenovanje pupoljaka je pomotehnička mera u voćarstvu kojom se obezbeđuje sigurno kretanje grane iz željenog pupoljka.

Izvodi se zasecanjem kore nožem iznad pupoljka koji želimo da potenciramo u porast grane. Detaljnije objašenjenje pogledajte u video snimku

Pogledajte šta se dobije tokom leta nakon što smo ostavili potrebne pupoljke na proleće nakon sadnje.

Ostavljamo 3 grane koje po visini imaju razmak i da među sobom, odozgo gledano, zaklapaju ugao od 120 stepeni.

Pročitajte šta se radi sa sadnicama nakon sadnje u prilogu Formiranje oblika krošnje nakon sadnje.

Kada dostignu dužinu od 20-30 cm tokom leta, možemo ih poviti tako da sa deblom zaklapaju ugao od 45 stepeni. Jedan od načina je povijanje grana čačkalicama.

Nakon što ste ovo uradili, ako grane budu imale jak porast, veći od 80 – 100 cm do kraja juna, možete ih prekratiti na način opisan u Formiranje vaze – prva letnja rezidba.

Nakon što smo prošle godine ostavili tri grane za ramene, sada je vreme da ih prekratimo i nastavimo sa formiranjem krošnje.

Šta smo tačno radili možete pročitati u članku Formiranje vaze – nakon sadnje.

Osnovni principi koje treba da razumemo i naučimo:

– grane se prekraćuju na dužinu od 40-50 cm ako za to imaju dovoljnu debljinu

– grane koje nisu dobro napredovale prekraćujemo više (jače) da bi ih potencirali na bujan rast, svaka grana koju više prekratimo će bujnije da se razgrana

– presecamo tačno iznad pupoljka

– pupoljak iznad kojeg presecamo treba da bude sa spoljne strane krošnje, nikako sa unutrašnje

– obavezno mažemo preseke kalem voskom, tutkalom, drvofiksom (nikako farbama i sandolinom), da bi sprečili pojavu bakterijskog raka od kojeg sadnice mogu da izumru (Pseudomonas canker, pseudomonas syringae)

Pogledajte šta se dalje dešava sa sadnicama u drugoj godini nakon što je odrađena prolećna rezidba. Sadnice na snimku su u junu prve godine prekraćene na pola metra dužine svaka ramena grana.

Pogledajte šta je rađeno prethodno u prilogu Formiranje vaze – druga godina, proleće.

Koji su dalji koraci pogledajte u prilogu Formiranje vaze – druga godina letnja rezidba.

Nakon što smo prošle godine radili letnju rezidbu na voćkama starim 2 godine, sa ciljem dobijanja uzgojnog oblika vaza (prilog o tome pogledajte klikom ovde), vreme je da na proleće nastavimo sa rezidbom.

Osnovni pojmovi koje treba da naučimo, shvatimo, zapamtimo i uradimo su sledeći:

– preseke namazati kalem voskom, prolećna rezidba je opasna jer postoje uslovi za razvoj bakterijskog raka (Pseudomonas syringae) koji može dovesti do izumiranja stabla, a za koju nema leka! Pogledajte na google ovaj termin, spremamo u međuvremenu prilog i o toj bolesti

– prekraćivanje raditi samo gde želimo bujno razgranjavanje, a to je na granama koje su niže i treba da nastave sa formiranjem krošnje

– nije potrebno SVAKU granu prekratiti, mnogo ljudi baš svaku granu barem vrhić odseče a to vodi opet razgranjavanju umesto rodu. Tanke, male, vodoravne grane ne treba prekraćivati

– vrhove ne želimo sada da prekraćujemo da ne bi dobili bujno razgranjavanje i jak rast u visinu, cilj nam je da primirimo bujnost i polako da dobijamo rodne pupoljke grane u niže delu krošnje. Ne treba se nadati prevelikom rodu kada je trešnja na magrivi u trećoj godini u pitanju, ali kod kajsija na primer već treba i o tome razmišljati

– grane koje uklanjamo skroz, treba odseći što bliže grani na kojoj su, ne ostavljati patrljke

– sve grane koje idu na unutar krošnje treba uklanjati skroz do osnove

– gledati da nema ukršatanja grana

– voditi se idejom formiranja skeleta za buduće godine

Pogledajte video o povijanju grana koristeći kuhinjske čačkalice.

Povijanje grana je jako važno. Kod uzgojnog oblika vaza je potrebno poviti grane tako da one uz deblo formiraju otvoreni ugao, od 45-55 stepeni, time se dobija krošnja koja je jača i kojoj se ramena grana neće lako odvaliti od debla.

Pogledajte video snimak o formiranju uzgojnog oblika vaza odnosno kotlasta kruna. Primer je trešnja na magrivi, prva godina posle sadnje.

Pročitajte prethodni članak Formiranje vaze – nakon sadnje.