Na uzgoj voća podjednako loše odražava se i višak i manjak makro i mikro elemenata. Poželjno je da znamo da prepoznamo simptome. Kod hranljivih elemenata postoji i antagonizam, odnosno neki elementi se ne slažu sa drugima, a dešava se i da jedni blokiraju druge na način da ih biljka ne može iskoristiti.

Elementi se dele na makroelemente i mikroelemente.

Makroelementi:

Azot

Manjak azota prouzrokuje slab vegetativni prirast, kratke i tanke mladare, sitno i bledozeleno lišće, slabije razgranjavanje, lako otpadanje plodova uskoro po zametanju (junsko) i raniji završetak vegetacije i sazrevanje plodova. Pojačana je osetljivost prema mrazu, bolestima i štetočinama.

Višak azota izaziva preteranu bujnost.Voćke imaju produženu vegetaciju u jesen, usled čega mladari do zime ne sazru dovoljno, pa lako izmrzavaju u slučaju niskih temperatura. Plodovi kasnije sazrevaju, lošijeg su kvaliteta i teže se čuvaju.

Fosfor

Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljaka, kao i razvoj mladara. Novo lišće je uspravno, tamnije zeleno i ne dostiže normalnu veličinu. Kasnije lišće dobija ljubičastu nijansu (crvenkastu), naročito peteljka i nervatura bliže njoj, što je izraženije za vreme hladnijih proleća i leta. Pri vrhu mladara nekad ostane samo po par listića sa purpurnim nijansama. Plodovi su neugledni i nedostaje im čvrstina.

Višak fosfora ne utiče negativno na biljke, ali može izazvati manjak cinka. Previše fosfora još inhibira usvajanje kalcijuma, magnezijuma, bora, gvožđa i bakra.

Kalijum

Manjak kalijuma prouzrokuje pojavu sitnog lišća, uzanog i žućkasto zelene boje, koje je docnije po obodu mrko (crvenkastobraon), naborano po sredini. Osušeni deo lista se uvija prema licu lista, a zatim se kovrdža i otpada. Izumiranje počinje od vrha. Plodovi su sitniji, slabije obojeni i sa manje šećera. Meso plodova je sunđerasto ili drvenasto. Otpornost prema mrazu, bolestima i štetočinama je umanjena. Na manjak kalijuma najosetljivije su kruška i šljiva, zatim malina, pa ogrozd i jabuka. Kod jagodastog voća ispoljava se u pojavi mrke boje na lišću.

Višak kalijuma, prema dosadašnjim saznanjima, ne utiče negativno na voćke. Previše kalijuma inhibira usvajanje kalcijuma.

Kalcijum

Manjak kalcijuma izaziva smolotočinu, posebno kod koštičavih voćaka (breskva, trešnja i sl.) i kruške, a kod jabuka i krušaka dolazi i do pojave ožegotina po obodu lista. Višak kalcijuma izaziva hlorozu (žućenje lišća), naročito kod kruške na dunji. Žuto lišće se najviše javlja na vrhovima mladara. Previše kalcijuma inhibira usvajanje fosfora, kalijuma i magnezijuma.

Magnezijum

Manjak magnezijuma prouzrokuje hlorozu u vidu žutih mrlja, koje se na lišću šire od središnog nerva prema obodu. Kasnije ovi delovi lišća dobiju rđastu boju, izumiru i lišće otpada idući od osnove prema vrhu (usled manjka kalijuma otpada od vrha prema osnovi). Plodovi ostaju na voćkama i posle otpadanja lišća. Manjak magnezijuma se najviše ispoljava kod jabučastog voća. Višak magnezijuma izaziva znake manjka kalijuma. Previše magnezijuma može delovati i toksično na neke organe voćke, posebno na mlado lišće. Previše magnezijuma inhibira usvajanje kalcijuma.

Sumpor

Manjak sumpora može se odraziti na slabiji razvoj korenovog sistema, ali do toga obično ne dolazi jer sumpora ima dovoljno u svim zemljištima, a često se nalazi i u mnogim đubrivima i pesticidima. Višak sumpora prouzrokuje promene – povrede na lišću i plodovima, naročito kod agruma, i to samo na kiselim zemljištima. Previše sumpora inhibira usvajanje kalcijuma i magnezijuma.

Potrošnja hranjivih supstanci u zasadima drvenastih voćaka u rodu zavisi od mnogih činilaca a pre svega od vrste, sorte i podloge, gustine zasada, visine prinosa, starosti voćnjaka i drugo.

Za normalan život voćaka neophodno je 16 biogenih elemenata:

ugljenik(C), kiseonik(O), vodonik(H), azot(N), fosfor(P), sumpor (S), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg), gvožđe (Fe), bor (B), cink (Zn), mangan (Mn), molidben (Mo), bakar (Cu) i kobalt (Co).

Pre unošenja dodatnih količina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemljištu.

Unošenje većih količina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno povećava troškove proizvodnje, a može dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksičnosti i nedostataka nekih drugih elemenata.

Kalcijum-karbonat

Ovaj sastojak zemljišta ima značajnu ulogu kod primene organskih i mineralnih đubriva. On utiče na dejstvo unetih đubriva, i direktno i indirektno, jer svojim prisustvom utiče i na promenu pH-vrednosti. Njegovo prisustvo u zemljištu ima poseban značaj u primeni fosfornih đubriva i nekih mikro elemenata. On često ograničava proizvodnju, izazivajući nedostatak nekih neophodnih mikroelemenata (gvožđa, cinka i dr.). Takođe višak kalcijum-karbonata štetno deluje na pristupačnost kalijuma voćkama jer smanjuje njegovu aktivnost u zemljištu.

Prema sadržaju kalcijum-karbonata, zemljišta se grupišu u četiri grupe:

– beskarbonatno (0%)

– slabo karbonatno (0-5%)

– srednje karbonatno (5-10%)

– jako karbonatno (>10%)

Za voćarsku proizvodnju pogodnija su zemljišta sa što manjim sadržajem kalcijum-karbonata.

Reakcija zemljišta ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i drugo. Slaba plodnost kiselih zemljišta uzrokovana je, pre svega, visokim sadržajem H, Al, Fe i Mn jona i nedostatkom ili smanjenom pristupačnošću Ca, Mg, P i nekih mikroelemenata u adsorptivnom kompleksu zemljišta.

Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su po deljena u pet grupa:

– alkalna >7,20 pH

– neutralna 6,51-7,20

– slabo kisela 5,51 – 6,50

– kisela 4,51 -5,50

– jako kisela <4,50

Optimalne pH vrednosti za uspevanje pojedinih voćnih vrsta su:

– jabučasto 5,2-7,7

– koštičavo 5,7-7,7

– jezgrasto 6,0-7,0

– jagodasto 5,1-6,5

Voćne vrste bolje uspevaju na zemljištu sa slabo kiselom do blago alkalne reakcije.

Niska pH vrednost može biti prirodna osobina zemljišta ili posledica stalne primene kiselih azotnih đubriva. U starijim voćnjacima pH je niža zbog primene đubriva kisele reakcije.

Humus je značajan sastojak zemljišta, jer predstavlja izvor hranljivih materija i faktor za očuvanje plodnosti zemljišta. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranljivi elementi. Koloidi humusa apsorbuju većinu hranljivih elemenata i postepeno ih stavljaju biljkama na raspolaganje. Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija. U prirodnim uslovima biljke iz humusa koriste 100% azota, 50-60% fosfora, 85% sumpora, i veći deo bora i molidbena. Prema njegovom sadržaju, u oraničnom sloju, zemljišta su grupisana u tri grupe:

– peskovita visok >2.5, srednji 1.0-2.5, nizak <1.0,

– ilovasta visok >4.0, srednji 1.5-4.0, nizak <1.0

– glinovita visok >5.0, srednji 2.0- 5.0, nizak <2.0.

Azot

Prema sadržaju ukupnog azota zemljišta su podeljena u tri klase:

– siromašna do 0.10 % N

– srednje obezbeđena 0.10-0.20 % N

– dobro obezbeđena >0.20 % N

Reakcija zemljišta ima malu važnost za rastvorljivost nitratnog i amonijačnog azota, pošto su i jedan i drugi oblik jako rastvorljivi kroz čitavu pH skalu.

Fosfor i kalijum

Grupisanje zemljišta na osnovu sadržaja biljkama pristupačnog fosfora i kalijuma je od neprocenjivog značaja za primenu fosfornih i kalijumovih đubriva. Na osnovu literaturnih podataka i praktičnih iskustava optimalni nivo lako pristupanog fosfora u voćarskoj praksi, iznosio bi oko 15 mg P2O5 na 100 mg zemjišta, odnosno 25 mg K2O/100 g zemljišta.

Međutim, optimalni nivoi se ne mogu dati jednom brojkom. Oni zavise od niza činilaca (mehaničkog sastava i pH vrednosti, sadržaja CaCO3, te ostalih hemijskih i fizičkih osobina zemljišta, što se pri njihovom tumačenju mora uzeti u obzir. Najoptimalniji uslovi rastvorljivosti fosfora u zemljištu je pH 6,5-7,5. Smanjenje reakcije ispod pH povećava količinu gvožđa i aluminijuma u rastvoru koji grade nerastvorljive fosfate. Kada je koncentracija gvožđa i aluminijuma visoka nastaju bazični fosfati Fe i Al koji su još nerastvorljiviji. U zemljištu alkalne reakcije koje sadrži natrijum rastvorljivost fosfora se povećava usled nastajanja rastvorljivih Na-fosfata.

Pročitajte dalje prilog o osnovama ishrane voćaka, kao i o osnovama đubrenja voćaka.

Potrošnja hraniva kod voćaka je određena količinom stvorene organske mase koja živi u samo jednoj godini (lišće, plodovi), i količinom organske mase koja živi više godina (stablo, grane).

Da bi mineralna đubriva imala punu vrednost zemljište treba da sadrži izvesnu količinu humusa, bilo po svojoj prirodi ili unetog organskim đubrivima. Efikasnost iskorišćavanja hranjivih elemenata iz mineralnih đubriva od strane voćaka zavisi od niza činilaca.

Usvajanje pojedinih elemenata je povezano sa reakcijom pH zemljišta. Najpovoljnija vrednost za usvajanje azota i kalijuma je iznad 6 a kalijuma i magnezijuma iznad 7. Najpovoljnija reakcija zemljišta za gajenje većine voćnih vrsta je između 5,5 i 6,5 pri kojoj su najvažniji elementi za ishranu voćaka lako pristupačni.

Od fizičkih osobina zemljišta u mnogome zavisi usvajanje hranjivih elemenata od strane voćaka. Na lakim zemljištima mineralna đubriva se lakše ispiraju pa je isti efekat potrebna veća količina đubriva nego na težim. U suvim i lakšim zemljištima (gde je veća aeracija) procesi razlaganja su brži, a koren ima veću aktivnu površinu pa je potrebno manje đubriva. Od vodnog režima zemljišta zavisi rastvorljivost đubriva. U vlažnoj klimi I na lakim zemljištima ispiranjem se smanjuje efekat đubrenja.

Azotna đubriva su lako rastvorljiva, brzo se ispiraju i migriraju u dublje slojeve-izvan domašaja korenovog sistema. Fosforna đubriva su praktično nerastvorljiva i vezuju se u površinskom sloju, dok su kalijumova đubriva lako rastvorljiva u lakim zemljištima, a slabije u teškim i zbijenim.

Značaj pojedinih hranjivih elemenata u ishrani biljaka

Azot je neophodan za stvaranje belančevina, ulazi u sastav hlorofila, učestvuje u izgradnji muških i ženskih polnih organa. Učestvuje u procesu oplodnje i obezbeđuje veću plodnost i rodnost voćaka.

U fenofazama bubrenja cvetnih pupoljaka, cvetanja i oplođavanja voćke uglavnom koriste azot koji je akumuliran u kori u toku prethodne vegetacije. Ukoliko su akumulirane veće količine u kori i drvetu veći je procenat oplođenih cvetova i zametnutih plodova pa je samim tim i prinos veći. Azot utiče na razmnožavanje biljnih ćelija kao i na rastenje mladih biljnih organa. Ova činjenica ukazuje da azotna đubriva treba obezbediti u ranijem dobu vegetacionog perioda.

Prekomerna ishrana kod mladih voćaka usporava plodonošenje, dok kod starijih lastari kasnije sazrevaju i smanjuju otpornost na niske temperature.

Fosfor je neophodan za deobu ćelija i meristemskog tkiva. Mlade biljke u početku rastenja imaju najveću potrebu za fosforom što znači da biljkama u ranijim stadijumima porasta treba više fosforne hrane. Zakašnjenje u đubrenju fosfornim đubrivima utiče na razviće i porast i vrlo se teško ispravlja. Fosfor utiče na brže sazrevanje biljaka čime se skraćuje vegetacioni perid i povećava otpornost prema mrazu. Prisustvo dovoljne količine fosforne kiseline omogućuje stvaranje korenovog sistema i uslovljava stvaranje jake stabljike.

Nedostak kalijuma prouzrokuje zeleno bledu boju lišća time što se sprečava stvaranje hlorofila. Smanjuje se fotosinteza a pojačava proces disanja što deluje negativno na metabolizam biljke. Po obodu lista pojavljuje se nekroza tkiva, između nerava pojavljuje se žuta boja. Nedostatak kalijuma se vrlo često pojavljuje kod šljive Stenlej kada periferija lista postane zagasito crne boje.

Pročitajte i prilog o osnovama đubrenja voćnjaka, kao i o osnovama analize zemljišta

Redovno đubrenje mineralnim đubrivima dugogodišnjih zasada obavlja se dva ili tri puta godišnje. Sastoji se od osnovnog đubrenja i prihrane. U osnovnom đubrenju primenjuje se đubrivo sa manje azota, a više fosfora i kalijuma, dok prihrana stavlja naglasak na azot.

Cilj osnovnog đubrenja je da se unese neophodna količina hraniva potrebna voćkama za rast i razvoj voćaka, plodova i lisne mase. Obavlja se po završetku vegetacije. Vreme rasturanja đubriva zavisi i od njegove rastvorljivosti.

Za osnovno đubrenje koriste se NPK mineralna đubriva kao što su: NPK 8-26-26, NPK 10-30-20, NPK 5-20-30, NPK 7-20-30, NPK 8-16-24. Izbor formulacije zavisi od srazmere i koncentraciji hraniva u zemljištu. Npr. na zemljištima sa više od 40 mg K2O /100 g zemljišta može se primeniti NPK 12-52-0 ili NPK 13 -53-0.

Sama formulacija ukazuje na vreme primene. Ako je manji sadržaj azota primenjuje se u ranu jesen a kako se sadržaj azota povećava i vreme primene se pomera ka početku vegetacije.

Osnovno đubrenje vezano je uz jesenju obradu zemljišta i služi prvenstveno unošenju fosfora i kalijuma u dublje slojeve zemljišta, gde nije moguće duboko unošenje u zemljište mineralna đubriva razbacuju se pred kišu. Uz to se dodaje i deo azota, koji služi za ishranu korena tokom zime i njegovo nakupljanje u tkivu drveta. U osnovno đubrenje spada i đubrenje organskim đubrivima, a ono se obavlja u jesen, svake treće ili četvrte godine, zajedno sa mineralnim đubrenjem.

Prolećno đubrenje ili prvo prihranjivanje azotom, obično je to UREA, obavlja se pre kretanja vegetacije i pre plitke obrade zemljišta. Na zatravljenim ili kamenim zemljištima razbacuje se po površini najbolje pre kiše. Drugo je prihranjivanje KAN najčešće u toku cvetanja ili posle zametanja plodova.

Tokom sušnih uslova ili usled znakova pomanjkanja hraniva neophodno je prihranjivanje putem lista. Prihranjivanje putem lista obavlja se s Fertinama, ili ako samo dajemo azot, sa UREOM. Navedenu prihranu lista možemo kombinovati sa zaštitom pa tako obavljamo dva agrotehnička zahvata istovremeno. Koncentracija rastvora uree za voćnjake iznosi 0,5-2%, (0,5-2 kg na 100 litara vode). Nikako ne smemo stavljati više UREE jer ćemo spaliti svo lišće!

ĐUBRENjE MLADIH VOĆAKA

Mladi voćnjaci su zasadi u periodu intenzivnog rasta i razvoja voćaka. To je period od sađenja voćnih sadnica pa sve dok one ne razviju osnovne skeletne grane, s obeležjem predviđenog oblika gajenja. Navedeni period kraći je kod intenzivnih nego ekstenzivnih zasada. Mlade voćke treba redovno đubriti kako bi se ubrzao rast i razvoj. Od pravilnog đubrenja najviše zavisi brzina rasta i razvoja voćaka. U prvoj i drugoj godini voćke se đubre pojedinačno.

Zona đubrenja oko voćaka treba biti nešto šira od krošnje.

Prve godine, početkom vegetacije obavlja se prihranjivanje sa 0,1 kg uree ili 0,2 kg KAN-a ili 0,3 kg NPK 15-15-15 po stablu. Krajem maja ili početkom juna obavlja se još jedno prihranjivanje s istim vrstama i istom količinom đubriva kao kod prvog prihranjivanja.

Prve godine gajenja, u osnovnom đubrenju voćaka s gustim sklopom, đubri se po jednoj voćki s 0,15-0,20 kg s jednim od kompleksnih đubriva NPK 7-20-30, NPK 6-18-36, NPK 7-14-21S ili 0,1 kg NPK 8-26-26 , NPK 10-30-20.

U drugoj godini gajenja đubrenje se obavlja u isto vreme i s istim vrstama đubriva, s tim da se količina poveća za 30 -50%.

U trećoj godini gajenja pa nadalje, đubrenje se obavlja po celoj površini voćnjaka.

Vreme đubrenja i vrste đubriva iste su kao i kod đubrenja voćaka u rodu. Kod prihranjivanja mladih voćaka azotom treba nastojati da se doda veća količina đubriva voćkama koje se slabije razvijaju kako bi se voćke ujednačeno razvijale.

MELIORATIVNO ĐUBRENjE VOĆNjAKA

Pod meliorativnim đubrenjem podrazumevamo unošenje osnovnih hraniva u zemljište zbog podizanja nivoa hraniva na optimum. Time se voćnjacima omogućuje dovoljno snabdevanje biljnim hranivima dugi niz godina. Od osnovnih hraniva to su fosfor, kalijum, kalcijum, magnezijum sumpor. Uz makrohraniva unose se i mikrohraniva. Potrebna hraniva i njihove količine utvrđuju se hemijskom analizom uzoraka zemljišta. Osim hemijskog poboljšanja zemljišta u vidu hraniva (mineralnih đubriva) potrebno je voditi računa o biološkim svojstvima i mehaničkoj građi zemljišta (mehanički sastav, struktura, specifična težina, poroznost, konzistencija zemljišta).

U svrhu poboljšanja strukture, vodnovazdušnog režima, povećane propustljivosti za vodu, vazduh i toplotu u zemljište se unosi organska materija. Kao organsku supstancu možemo koristiti stajsko đubrivo (20 – 40 t ha) ili treset 30 – 60 m3/ha. Supstrati na bazi treseta imaju brojne prednosti nad stajskim đubrivom jer lakše se doziraju obzirom na poznati sadržaj hraniva, nema štetnog ispiranja amonijaka, manja je opasnost od bolesti i štetočina.

Ukoliko je zemljište kiselo potrebno je izvesti kalcifikaciju (unošenje kalcijuma) u količini 4–6 t/ha, koju je poželjno obaviti godinu dana pre meliorativnog đubrenja zajedno sa setvom leguminoznih biljaka (zelena đubrenje).Organska i mineralna đubriva u jesen rasipaju se po površini, a zatim rigolovanjem zaoravaju na dubinu rasta korena (do 60 cm).

Za meliorativnu i osnovno đubrenje možemo koristiti visoko koncentrovane formulacije kompleksnih đubriva sa naglašenim sadržajem fosfora i kalijuma:

– NPK 5-20-30 S

– NPK 8-16-24

– NPK 8-26-26

– NPK 7-20-30

– NPK 10-30-20

– NPK 8-24-24+2%MgO

Sadržaj potrebnih hraniva određujemo na osnovu hemijske analize zemljišta pa se količine NPK đubriva mogu kretati u vrednosti od 1000–2500 kg po hektaru.

POTREBE OSNOVNIH BIOGENIH ELEMENATA ZA POJEDINE VOĆNE VRSTE U PERIODU PUNE RODNOSTI

Imajući u vidu sve napred izneto, a pre svega nivo hraniva u zemljištu (srednji nivo obezbeđenosti) mogu se iskazati sledeće količine đubriva:

Za jabuku – očekivani prinos 40 t

150 kg Azota, 50 kg Fosfora, 220 kg Kalijuma, 30 kg Magnezijuma

Za krušku – očekivani prinos 40 t

170 kg Azota, 40 kg Fosfora, 150 kg Kalijuma, 30 kg Magnezijuma

Za šljivu – očekivani prinos 25 t

80 kg Azota, 60 kg Fosfora, 150 kg Kalijuma

Za višnju – očekivani prinos 20 t

110 kg Azota, 50 kg Fosfora, 150 kg Kalijuma

Za Jagodu – očekivani prinos 20 t

120-200 kg Azota, 70-80 kg Fosfora, 120-150 kg Kalijuma

Pročitajte i prilog o osnovama ishrane voćaka, kao i o osnovama analize zemljišta.

Početkom proleća, pred cvetanje, voćkama je potreban azot. Nakon cvetanja potrebno je još jednom im dati azot, zbog dobrog porasta, većeg broja i krupnijih plodova.

Pre nego se odlučite na đubrenje voćnjaka, dobro je da uradite analizu zemljišta, osnovne pojmove pročitajte u članku Osnove analize zemljišta. Svaki savet bez analize je okviran i može biti čak i kontraproduktivan, pa se ograđujem od konkretnih saveta.

Bitna je i PH vrednost, odnosno kiselost vaše zemlje da bi se pravilno odabrala formulacija đubriva kao i količina.

Obično se od hemijskih đubriva kod nas koriste đubriva sa oznakom KAN, AN, SAN, UREA itd. KAN je skoro pa neutralan što se tiče PH vrednosti pa se uglavnom on koristi i preporučuje, dok je UREA poznata po tome da zakišeljava zemljište, što nije dobro, osim ako nemate jako bazno zemljište pa želite da ga zakiselite. KAN ima 27% azota a UREA 46% pa vodite računa i o količini. UREA može biti i opasna jer može da spali fine žilice od korena.

Na proleće se ne koriste đubriva NPK formulacije. Tri petnaestice i slično zaboravite. Koristite đubrivo sa uglavnom oko 27% azota.

Što se tiče OKVIRNIH količina đubriva, oko sadnica starih jednu i dve godine se „baca“ oko jedna do dve šake, tj 50-100 grama đubriva. Oko voća koje je u rodu se baca od 300 do 500 grama, tačnije zemljište se ravnomerno „posoli“ u širini kolika je krošnja, tačno ispod krošnje, za stare i velike trešnje na primer to znači nekad i 10 šaka odnosno pola kilograma veštačkog đubriva.

Đubrivo treba baciti pred kišu i pred cvetanje, ako nam deluje da kiša neće pasti par dana, onda je dobro i uneti ga u zemlju okopavanjem ili freziranjem, u suprotnom dobar deo azota iz đubriva će ispariti u vazduh pa ništa nismo uradili a dali smo novac i odvojili vreme i rad, a nismo ni obezbedili voćkama azot.

Pročitajte članke Osnove analize zemljišta, Osnove ishrane voćaka, Osnove đubrenja voćnjaka kao i Simptomi količine hranljivih elemenata i kako da napravite sami od otpadaka iz kuće organsko đubrivo Kompost.

U nastavku pogledajte i video o pravilnom raspoređivanju đubriva oko stabla, okopavanju i malčiranju.

Kompost je prirodno, organsko đubrivo, nastalo raspadanjem organske materije koja se kompostiranjem pretvara u humus. Kompost se može koristiti svuda gde je potrebno nađubriti i popraviti strukturu zemljišta, u voćarstvu, povrtarstvu i drugo.

Najbolja stvar kod komposta je što se on u principu pravi od otpadaka, to su košena trava, slama, grančice, karton, lišće, ostaci od voća i povrća, bajat hleb, papirni ubrusi, ljuske oraha, pampuri od vina, grančice, dlake kućnih ljubimaca, uvelo bilje…

Mesto za kompost ne sme biti izloženo direktno suncu i jakim vetrovima, znači najbolje je u nekoj hladovini u zavetrini.

Najbolje je kompost slagati na jednu gomilu koja treba da ide u vis, otprilike 1.5 metara u vis a 1 metar u prečniku. Može se i slagati u ograđen prostor od dasaka, paleta, može se stavljati u burad zavarena na osovinu radi lakšeg mešanja, bitno je da je ocedno a ne zatvoreno odozdo.

Kod pravljenja komposta je najbitnije održati odnos ugljenika (C – braon masa) i azota (N – zelena masa i stajnjak). Taj odnos treba da je C:N = 25:1 do 30:1, znači na 25 delova ugljenika ide jedan deo azota. Potrebno je dodati i inokulant.

Ugljenik sadrže seno, slama, piljevina, kukuruzovina, karton, lišće i slično i treba dodati i malo sveže trave koja unosi neke od nedostajućih mikroorganizama. Izbegavati lišće od oraha jer sadrži juglon koji je toksičan za biljke i potrebno mu je vremena dok se razgradi.

Azotna komponenta su sve vrste stajskog đubriva i osoka, takođe i zeleni biljni otpad kao i ostaci voća i povrća.

Inokultanti su štir, majčina dušica, kopriva, kuhinjski ostaci, riba i slično.

Pravilnim doziranjem pregorelog stajnjaka i ugljeničnih vlakana dobijate kompost za 18 dana, naravno aerobno. Moguće je i dodati malo negašenog kreča ako je masa suviše jednolična da se pokrene proces.

Postoji i mogućnost dodavanja preparata sa mikroorganizmima da bi se proces ubrzao, to su Slavol, Eko komposter, Bajkal EM-1…

Određena količina će ostati neraspadnuta i ona se meša sa novim materijalom.

Temperatura gomile mora biti oko 50-70 stepeni.

Đubrenje je jedna od najvažnijih agrotehničkih mera koju je neophodno provesti u fazi mirovanja voćaka. Đubrenje se direktno odražava na plodnost i strukturu zemljišta, reguliše se trajanje vegetacije i optimalni porast vegetativne mase, pojačava otpornost voćaka prema niskim temperaturama, bolestima i štetočinama, a doprinosi boljoj rodnosti i kvalitetu plodova.

Najbolje je odneti zemlju iz voćnjaka na analizu i dobićete detaljno uputstvo čime i kako da đubrite. Analiza zemljišta bi trebalo da se obavlja besplatno, ako imate registrovano gazdinstvo. Moraju se pravilno uzeti uzorci po slojevima 0-30, 30-60, 60-90cm. Napravi se reprezentativan uzorak od 1kg zemljišta otprilike, odnese se na analizu i traži da vam urade preporuku đubrenja.

Preko godine je poželjno odneti i list na analizu. Na osnovu tih podataka i proceni količine roda, radi se plan đubrenja za određenu voćnu vrstu.

Jesenje đubrenje ima za cilj da se unese neophodna količina hraniva potrebna voćkama, jer se tokom vegetacije znatna količina hraniva koristi za rast i razviće voćaka, plodova, lisne i drvne mase, tako da se njihova koncentracija u zemljištu smanjuje. Iz tog razloga sve te količine treba putem đubrenja vratiti u zemljište, kako bi one bile lako pristupačne biljkama početkom naredne vegetacije. Đubrenje voćaka u ovom periodu sprovodi se sa organskim i mineralnim đubrivima.

Od organskih đubriva, najčešće se koristi stajnjak, pri čemu treba voditi računa da to bude zgorelo ili poluzgorelo stajsko đubrivo. Najviše se koristi goveđe stajsko đubrivo, mada se može koristiti i konjski, ovčiji, svinjski ili živinski stajnjak. Odlično je i da se koristi napravljen kompost. Organska đubriva imaju za cilj da poprave strukturu zemljišta kao i da pospeše razvoj zemljišnih mikroorganizama koji potpomažu bolje usvajanje hraniva iz zemljišta od strane voćaka. Pored organskih, neophodno je u zemljište uneti i mineralna đubriva u količini od 400-800 kg/ha u zavisnosti od starosti voćnjaka i obezbeđenosti zemljišta sa osnovnim hranljivim elementima. U ovom periodu treba koristiti mineralna đubriva koja u sebi ne sadrže ili imaju mali procenat azota, dok je sadržaj kalijuma i fosfora povećan.

Idealno bi bilo ko ima sistem kap po kap da daje vodotopivo đubrivo sa vodom u manjim količinama a češće, nije isto dati po stablu 2kg nekog NPK ili to podeliti na 5 delova, biljka to ne može odmah da usvoji ni da potroši.